Vitamin C – okosnica imuniteta

10 Feb

Vitamin C 

Hemijski aktivna forma vitamina C je L-askorbinska kiselina, predstavnik je monosaharida. Otkriven je i izolovan 1932 godine. Prvi put je sintetisan 1934 godine. To je bela kristalna supstanca stabilna u kiseloj sredini. Osetljiva je na toplotu, vazduh i alkalije. Spada u grupu vitamina rastvorljivih u vodi i 50 %-90 % vitamina C se uništava kuvanjem. Izlučuje se iz organizma mokraćom već nekoliko sati nakon unošenja, pogotovo pri intenzivnoj fizičkoj aktivnosti.

Naše telo sadrži 1-4 g ovog vitamina u ‘‘rezervi‘‘, što je pre 50-tak godina bilo dovoljno za dva do tri meseca, a danas možemo smatrati da rezerve ne postoje s obzirom da su potrebe povećane. Najviše ga ima u kori nadbubrega (60 mg/100 g tkiva)

Za vitamin C bi se moglo reći da predstavlja lek za sve bolesti ili još bolje da on sprečava da do bolesti uopšte dođe. Vitamin C ili askorbinska kiselina učestvuje u brojnim procesima u organizmu (do sada je utvrđeno da učestvuje u više od 300 biohemijskih reakcija u našem telu) zahvaljujući svojoj osobini da može lako da se redukuje i oksiduje, odnosno otpusti i primi elektrone.

Pomenućemo samo neke bitne uloge vitamina C:

  • Stimuliše imuni sistem na produkciju belih krvnih zrnaca koja su važna za odbranu organizma od infekcija i stimuliše produkciju interferona, materije značajne u borbi sa virusnim infekcijama.
  • Učestvuje u izgradnji međućelijske supstance i kolagena, tako da je potreban za zdravlje kože, tetiva, hrskavice, kostiju, zuba, očiju i zidova krvnih sudova. Pomaže u bržem zarastanju rana.
  • Spada u antioksidanse zajedno sa vitaminima A, E i štiti i ove vitamine od oksidacije. To je naročito značajno kada se zna da mnoge degenerativne bolesti u industrijski razvijenim zemljama (kardiovaskularna oboljenja, dijabet 2, reumatske bolesti, tumori) nastaju kao posledica delovanja slobodnih radikala. Za borbu sa slobodnim radikalima potrebni su antioksidansi (vitamin C, A, E selen, cink i druge materije) koje sprečavaju oštećenje ćelije nastalo dejstvom slobodnih radikala, tako što ih neutrališu. Posebno treba istaći njegovu efikasnost u smanjenju incidence karcinoma želuca.
  • Omogućava detoksikaciju organizma od toksičnih materija (zagađenje vode, vazduha, zemlje) kao i od duvana i alkohola. Nitrata sve više ima u namirnicama u količinama koje prelaze dozvoljenu granicu (rotkvice, zelena slata) zbog korišćenja veštačkog đubriva. Oni sprečavaju prenošenje kiseonika unutar tkiva, a deluju i kancerogeno zbog transformacije u kancerogene nitrozamine. Vitamin C sprečava tu transformaciju. Osobe koje su pušači imaju povećane potrebe za C vitaminom. Jedna popušena cigareta uništava čak 100 mg C vitamina!
  • Vitamin C štiti od srčanih bolesti jer snižava nivo lošeg holesterola. Naime pretvaranjem holesterola u žučne kiseline smanjuje nivo holesterola u krvi. Na kongresu kardiologa Evrope u Stokholmu 2000-te godine na kome je bilo prisutno i dvadesetak naših stručnjaka iz ove oblasti, zaključeno je da 2 gr. Vitamina C dnevno stabilizuje krvne sudove i predstavlja dobru zaštitu od srčanih bolesti.
  • Važan je u apsorpciji gvožđa i to kako iz hrane tako i iz suplemenata gvožđa. Zajedno sa folnom kiselinom i vitaminom B12 pojačava sazrevanje eritrocita.
  • Štiti od stresa jer smanjuje izlučivanje hormona stresa (kortikosterona).
  • Utiče na prenošenje nervnih impulsa jer omogućava sintezu neurotransmitera, pa tako ima uticaja i na naše raspoloženje.
  • Vitamin C deluje preventivno na nastanak katarakte, a kod otkrivenog oboljenja može da zaustavi brzinu napredovanja bolesti.
  • Važan je kod muškaraca koji imaju problema sa sterilitetom, jer poboljšava pokretljivost spermatozoida i sprečava njihovo slepljivanje.
  • Poboljšava izgled kože, stvaranje bora i pomaže da se duže održi svež i mladalački izgled.

ZNACI NEDOSTATKA C VITAMINA:

ZAMARANJE, OSEĆAJ UMORA, NERVOZA, BOLOVI U MIŠIĆIMA I ZGLOBOVIMA, GUBITAK TELESNE TEŽINE, SUVA KOŽA, ČESTE PREHLADE, KRVARENJE IZ DESNI.

PRIRODNI  IZVORI  VITAMINA C :

90% OVOG VITAMINA SADRŽI

  • VOĆE: (NAR, ŠIPAK, LIMUN, POMORANDŽA, KIVI, JABUKA I DRUGO VOĆE)
  • ZELENO LISNATO POVRĆE ( KUPUS, KELJ, SPANAĆ), ZATIM BROKOLI, PARADAJIZ PAPRIKA, KROMPIR.

U MLEKU SE NALAZI 5%, A U NAMIRNICAMA ŽIVOTINJSKOG POREKLA (JAJA, RIBA, MESO) SAMO 1% VITAMINA C.

Postoje brojni razlozi smanjene količine C vitamina u hrani koju konzumiramo.

Savremena tehnologija prerade, transporta i skladištenja namirnica uz dodatak aditiva da bi se poboljšao ukus, struktura i trajnost, zatim plodovi se beru nezreli, dugo se transportuju ili skladište dok ne dođu do potrošača, što sve umanjuje sadržaj C vitamina u hrani koju jedemo. Da bi u organizam uneli 1000 mg C vitamina potrebno je pojesti: 2 kg pomorandži, 1 kg limuna ili kivija, 2,5 kg kiselog kupusa ili čak 20 kg jabuka. Da se samo podsetimo da je na kongresu kardiologa Evrope u Stokholmu 2000 -te godine ustanovljeno je da 2 g C vitamina na dan štite srce i krvne sudove od oksidativnog stresa, a C vitamin kao jak antioksidans sprčava oksidaciju LDL holesterola, a poznato je da je opasn samo oksidisani oblik LDL. Takođe se zna da preko 50 % našg stanovništva boluje od kardiovaskularnih bolesti kojima su potrebne ove doze da bi se usporila ili zaustavila progresija bolesti.

PREPORUČENA DNEVNA DOZA C VITAMINA:

Iz godine u godinu se stalno menjaju mišljenja o preporučenim dnevnim dozama za vitamin C. Međutim doze od 60 mg koje su bile dovoljne za naše bake sigurno nisu i za nas. Preporuke naših starih da treba uzimati više voća i povrća i danas važe, ali voće i povrće koje danas jedemo nije isto kao ono koje su oni koristili u ishrani. Razlog je što je sredina u kojoj živimo izmenjena (voda, vazduh, zemlja) pa voće i povrće sadrži za 30 % manje hranljivih materija nego pre 50 godina (podaci Svetske zdravstvene organizacije), a s druge strane prisutne su i toksične materije protiv kojih moramo da se branimo. Tako više nije dovoljno pojesti 1-2 jabuke da bi ‘‘oterali doktora od kuće‘‘, jer jabuka jedva da sadrži 20 mg C vitamina. To je otprilike doza da se ne ispolji totalni deficit ili avitaminoza C (skorbut), ali to nije ni približno ona doza koja može da nas zaštiti od oksidativnog, a i psihičkog stresa kojem smo svakodnevno izloženi i koji neminovno ima uticaja na naš imunitet. Dvostruki nobelovac iz oblasti medicine, profesor biohemije Linus Pauling je istakao da vitamin C (a i druge vitamine i minerale) treba uzimati u većoj količini od RDA (preporučenih dnevnih doza) zbog nezdravog načina života i zagađenja životne sredine. Drugim rečima RDA su dovoljne samo da kod zdravih osoba spreče nastanak hipo ili avitaminoze. Međutim, da bi se obezbedilo optimalno zdravlje pored životnog stila potrebno je povećati količine vitamina i minerala u ishrani koje su veće od ranijih doza i nazivaju se ODA (Optimal Daily Allowance) Za osobu koja je zdrava dovoljno je 250-500 mg C vitamina. Ukoliko je sportista, pušač, doze su 2-3 puta veće u zavisnosti od uzrasta i telesne težine. Kod osoba koje imaju neko oboljenje (hiperholesterolemija, dijabet, katarakta, rade sa toksičnim materijama, pod stalnim su stresom) doze su neuporedivo veće (oko 3 grama). U slučaju prehlade uobičajene dnevne doze se mogu i 10 puta povećati bez ikakve opasnosti po zdravlje, jer u slučaju povišene temperature potrebe za C vitaminom rastu. Do sada nije opisana hipervitaminoza C, a jedini poremećaj koji može nastati kod uzimanja doza preko 5 g je dijareja kod osetljivih osoba, koja brzo prolazi. Međutim nedovoljne količine vitamina C u hrani danas nisu tako evidentne da obolevamo kao mornari od skorbuta (avitaminoza C tj. potpuni nedostatak C vitamina u krvi i tkivima), nego je taj nedostatak hroničan i marginalan i ispoljava se na subkliničkom nivou (osećamo umor, slabu koncentraciju, često smo prehlađeni…)i to doprinosi nastanku hroničnih oboljenja od kojih danas najviše ljudi oboleva kao što su srčana oboljenja i onaj nesrećni rak koji nas sve više pogađa.

Oblik u kome se uzima suplement C vitamina je veoma važan. Postoji ogromna razlika u kvalitetu pojedinih proizvoda koji se koriste da bi nadoknadili nedovoljan unos C vitamina hranom.

Po pravilu C vitamin se može naći u vidu praška, tableta ili šumećih tableta. To je sintetski C vitamin (l-askorbinska kiselina). U šumećim tabletama je dodat natrijum, veštački ili prirodni šećer i drugi aditivi (npr. veštačke boje). Njegova koncentracija u krvi posle unošenja u organizam brzo dostiže maksimalnu vrednost i posle 2 do 3 sata se potpuno izluči putem bubrega, takoda ga organizam nema više na raspolaganju. A organizmu je potrebno 60 mg C vitamina tokom 24 h. Pored toga šumeći C vitamin ima i druge nepoželjne efekte (može povisiti krvni pritisak, podići šešer u krvi, a opisane su i alergije na aditive). 

Zapitajte se da li Vam je uzimanje šumećeg C vitamina sprečilo nastanak nazeba ili drastično smanjilo njegovo trajanje? Možda nekima jeste ali ne svima.

Zašto je to tako?

Prirodni C vitamin iz voća i povrća javlja se u polimernom obliku i svaka osoba može da usvoji oblik koji joj odgovara, dok se sintetski C vitamin javlja samo u jednom obliku koji ne odgovara svima. Savremena proizvodnja dodataka (suplemenata) ishrani podleže strogim kriterijumima koje nameće zahtevno svetsko tržište. Savremeni suplement C vitamina treba da zadovolji nekoliko kriterijuma. Najbolje je koristiti C vitamin dobijen iz prirode (iz organski gajenog šipka) koji se gaji na poljima udaljenim 20 milja od saobraćajnica, zemlja se navodnjava čistom izvorskom vodom i oplemenjava stajskim, a ne veštačkim đubrivom. Tako gajen šipak se posle branja i pranja odmah zamrzava na -80 stepeni Celzijusa i postupkom liofilizacije pretvara u prah. Kao nosač se koriste neutralne materije koje crevni enzimi postepeno razlažu, sloj po sloj postepeno oslobađajući C vitamin u crevima, odakle se apsorbuje obezbeđujući ujednačen nivo C vitamina u krvi. To je C vitamin koji ima takozvano time-realise dejstvo, prisutan je u krvi 10-18 h, pa i znatno duže i štiti nas od nazeba čak i kad spavamo, jača naš imunitet, krvne sudove, desni, zidove naših vena i čini sa se osećamo vitalno!

                                      Prim. Dr Branka Konstantinović Birovljev

Simptomi nedostatka vitamina C uključuju: slabljenje imunog sistema, podložnost infekcijama, sporiji oporavak nakon bolesti, produženo zaceljivanje rana i povreda, usporeno zgrušavanje krvi, krvarenje desni, krvarenje iz nosa, gnojenje, bol u mišićima…

Ako ste doneli odluku da učinite nešto za svoje zdravlje, javite se. CaliVita za sve ima rešenje.

Kontakt:

069-2359694  ili 064-2359694

rbduna@gmail.com

Kodni broj za registrovanje  ili kupovinu po diskontnim cenama u bilo kom diskontu kod nas i u svetu: 381 4324852

Paleta C vit

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: