Obratite pažnju na pravilan unos vitamina i tokom zime!

28 нов

Tokom poslednjih nekoliko godina se otkrilo da sadržaj hranljivih materija u određenim namirnicama često uopšte nije toliko povoljan, kako smo prethodno naučili, u smislu šta koliko toga sadrži, pa se svakako preporučuje da ishranu obogatimo sa takvim dodacima ishrani, za koje tačno i pouzdano znamo, šta sadrže i u kojim količinama. Jedna pažljivo odabrana i pravilno sastavljena “kućna apoteka” u vidu kvalitetnih dodataka ishrani od multivitamina i ostalih sastojaka u skladu sa ličnim potrebama može značajno doprineti tome da preveniramo stanje nedostatka vitamina i mineralnih materija. To je od velikog značaja, posebno tokom hladnijeg perioda, kada se rezerve organizma brže potroše i postajemo manje otporni na uticaje raznih uzročnika.

VitaminiZimi

Ne samo da hrana uzgajana na iscrpljenim zemljištima, tretirana veštačkim đubrivima i sakupljena u predviđenim rokovima bez obzira na okolnosti zrelosti, sadrži manje vitamina nego što je imala pre 50 godina, već sada postoji i visok stepen zagađenja životne sredine, što samo dodatno pogoršava situaciju. Tome treba dodati i činjenicu da sadržaj hranljivih sastojaka u prehrambenim proizvodima, takođe, može značajno da varira svake sezone usled uticaja vremenskih uslova (količina kiše i sunca) i mesta proizvodnje.

Pored svega navedenog, čak i stepen zagađenja vazduha negativno utiče na količinu aktivnih sastojaka i hranljivih materija u namirnicama. Visok sadržaj ugljen dioksida u vazduhu smanjuje nivo cinka i gvožđa u sadržaju žitarica i biljaka (pirinač, ječam, raž, ovas, soja, krompir) koje se u najvećoj meri proizvode i konzumiraju, iako u Evropi već i sada imamo problem opšteg nedostatka cinka i gvožđa.

Sada su istraživači koji su se bavili ovom temom ispitivali ne samo nivo cinka i gvožđa, već i nivo proteina u jednom takvom modelu, u kojem su uzgajali biljke pod uslovima predviđenim za 2050 godinu i odgovarajućem očekivanom nivou CO2 u vazduhu. Ustanovljeno je smanjenje od 3-17% sadržaja različitih minerala i proteina. Nakon toga su utvrdili da taj nivo smanjenja hranljivih materija može uzrokovati nedostatak cinka i proteina za dodatnih 300 miliona ljudi, dok već i trenutno oko 2 milijarde osoba pati od određenog nivoa nedostatka minerala i proteina.

To je zabrinjavajuće, jer prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO), nedostatak cinka je jedan od glavnih faktora koji mogu uzrokovati mentalna i fizička oštećenja organizma u razvoju, a takođe može povećati rizik za nastanak depresije kod odraslih.

Cink takođe može biti efikasan i za tretiranje prehlada, ukoliko se sa dodatnim unošenjem cinka započne u roku od 24 sata nakon pojave prvih simptoma. Na taj način može se znatno smanjiti trajanje i ozbiljnost prehlade. Razlog za ovo može biti to, da cink promoviše razvoj imunološkog sistema i može da inhibira umnožavanje 8 od 9 vrsta sojeva rinovirusa, odgovornih za prehladu. Pored toga, može doprineti smanjenju učestalosti pojave prehlade kod dece.

Pored toga, na osnovu modela koji je korišćen u istraživanju, dodatnih 1,4 milijarde žena plodnog doba i dece ispod 5 godina starosti će izgubiti barem 4% gvožđa iz ishrane, što će samo dodatno pogoršati rizik od razvijanja nepovoljnih stanja nastalih zbog uticaja nedostatka gvožđa za tu, već rizičnu grupu.

Svi ostali vitamini i minerali takođe učestvuju u održavanju zdravlja organizma, tako da njihov nedostatak može direktno ili indirektno doprineti razvoju bolesti. Trudimo se da izbegnemo takva stanja i ne zaboravimo na naš omiljeni dodatak ishrani tokom zime!

Grip


Korišćena literatura i zvori:
Zinc in Depression: A Meta-Analysis – Swardfager et al., Biological Psychiatry Volume 74, Issue 12 , Pages 872-878, 15 December 2013
Zinc for the common cold – Singh M., Das RR., Cochrane Database Syst Rev. 2011 Feb 16
Impact of anthropogenic CO2 emissions on global human nutrition – Smith, M.R., Myers, S.S., Nature Climate Changevolume 8, pages834–839 (2018)
Increasing CO2 threatens human nutrition – Myers et al., Nature 07 May 2014

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: