Nobelova nagrada
Albert Sent-Đerđi je svoj život posvetio vitaminu C.
Naime, uspeo je da izoluje vitamin C i pronađe njegove ogromne zalihe u zelenoj mađarskoj paprici i za to je dobio Nobelovu nagradu. Kasnije je pronašao biflavonoide i dokazao njihov veliki značaj za zdravlje naročito u sadejstvu sa vitaminom C i za to, takođe, dobio Nobelovu nagradu.
On je dnevno, koristio 2g prirodnog C vitamina, a kad bi se razboleo, koristio je i do 8g dnevno.
Živeo je 93 godine i umro od starosti. Nije imao kamen u bubregu.
Lajnus Poling, dobitnik Nobelove nagrade iz oblasti hemije i strukture proteina, kao i nagrade za mir (kasnije je proganjan zato što se protivio ratu u Vijetnamu) je u svojim kasnijim godinama posebno proučavao ulogu i potrebe C vitamina u ljudskom telu. Zalagao se za to da dnevna doza prirodnog C vitamina bude najmanje 2 grama jer je onih, od RDA propisanoh 75 mg, dovoljno tek toliko da se eventualno ne dobije skorbut ali nije dovoljna zaštita od bolesti. Naravno, svuda u svetu je ta dnevna doza povećana, samo naši studenti i danas na fakultetima uče da je dnevna doza (propis iz 1950. godine) od 75mg C vitamina dovoljana da podmiri potrebe organizma.
E, sad, postavlja se pitanje, da li je, naprimer, jabuka nekad i jabika danas ista i sa istim sadržajem vitamina C i drugih sastojaka?! Nije, naravno. Promenio se ne samo njen sastav, nego i sastav svog voća i povrća iz svima poznatog razloga, a naš organizam je i dalje priroda, i dalje prepoznaje samo prirodu i absorbuje je. Sintetika mu je strana, ne može da je absorbuje i vari jer još nije “stigao” do enzima koji vare sintetiku 🙂
Lajon Poling je dnevno koristio 2g prirodnog C vitamina, a kad bi se razboleo, uzimao je mega doze od 10-15g. Nije dobio kamen u bubregu. I on je živeo 93 godine i umro od starosti.
ULOGA C VITAMINA
C vitamin ima nekoliko stotina životnih funkcija na nivou svih ćelija u našem organizmu.
Jača rad imunog sistema, a posebno pojačava otpornost organizma prema infektivnim bolestima (naročito prema prehladama). Vitamin C u organizmu ima važnu ulogu u ćelijskom disanju, aktivira brojne enzime, ubrzava procese zarastanja rana, ubrzava regereneraciju vezivnog tkiva i učestvuje u izgradnji koštanog, kolagenog i hrskavičavog tkiva, kao i sintezi hormona nadbubrežnih žlezda, potpomaže resorpciju gvožđa i zajedno sa folnom kiselinom i vitaminom B12 pojačava produkciju crvenih krvnih zrnaca. Takođe, ima i antistresno delovanje, utiče na snižavanje nivoa holesterola u krvi. Vitamin C, takođe, povećava i obnavlja fizičku snagu, tako da se pri povećanim fizičkim aktivnostima i potrebe za vitaminom C povećavaju, pa se sportistima preporučuje povećano konzumiranje ovog vitamina. Važno je znati da se u prirodnom vitaminu C askorbinska kiselina nalazi u obliku poliaskorbata, čije je dejstvo mnogo delotvornije i dugotrajnije od običnih, sintetičkih tablete C vitamina koje sadrže monoaskorbinsku kiselinu koja se izaziva taloženje u bubrezima i stvaranje kamenca.
Dokazano je da nedostatak vitamina C izaziva grupu danas natežih i najrasprostranjenijih bolesti poznatu pod nazivom KODOT.
K – kardiovaskularne bolesti i pluća
O – obestas (gojaznost)
D – depresija i dijabetes
O – osteoporoza
T – tumori
Nije svejedno koji C vitamin koristimo da bi se zaštitili od bolesti!
Koja je razlika između veštačkih tableta C vitamina i CaliVitinog C vitamina? Velika!!!
| Veštački, šumeći C vitamin |
CaliVita C vitamin |
| 1. Posle prvog mokrenja – nestaje. |
Srebrni pečat – postepenootapajućeg dejstva. |
| 2. 20% se resorbuje, ostatak su veštački noseći elementi koji stavraju kamen u bubregu. |
100% prirodni, sve se resorbuje, nema kamena u bubregu. |
| 3. Monomeri – talože se i stvaraju kamen u bubregu. |
Polimeri – dugotrajnije dejstvo, svakoj osobi odgovara po nešto što će iskoristiti, nema nus pojava. |
| 4. Na spektrometru ide levo što je znak da pravi kamen u bubregu. |
Na spektrometru ide desno što je znak da ne pravi kamen u bubregu. |
| 5. 60-80mg sintetičkog C vitamina. |
60mg za decu do 1000mg biološki čistog C vitamina za odrasle + biflavonoidi ili šipurak koji onemogućavaju dezintegraciju DNK na nivou ćelije. |
Šta su slobodni radikali?
Slobodni radikali se u organizmu stvaraju zbog nepravilne ishrane, nepravilnog stila života a posebno zbog stalnih stresova. To su nestabilni molekuli jer im nedostaje jedan elektron. Zbog toga oni napadaju zdrave ćelije jer moraju da se upare, otimaju od njih molekul i tako nastaje progresivan proces oksidacije.
Antioksidansi su prirodne supstance koje smanjuju ili sprečavaju oksidativna oštećenja dajući svoj elektron upravo slobodnim radikalima tako da oni opet mogu da postanu stabilni.
Kada je nivo antioksidanata u telu niži od slobodnih radikala, onda nam oni oštećuju ćelijske membrane, razgrađuju tkivo i enzime, mutiraju DNK i opterećuju imunološki sistem. Iznos oksidacije u telu mera je oksidativnog stresa, koji može da dovede do raznih poremećaja: Alchajmerove bolesti, ateroskleroze, raka, bolesti srca, ubrzanog starenja, astme, dijabetesa… Prirodna sposobnost organizma da proizvede antioksidanse opada s godinama, pa je potrebno unositi ih putem raznovrsne hrane i dodataka ishrani (suplemenata).
Najvažniji prirodni antioksidansi jesu vitamini A, C i E, karotenoidi (beta-karoten, likopen, lutein, astaksantin), bioflavonoidi i izoflavoni, koenzim Q10, minerali – selen i cink, alfa-lipoinska kiselina, glutation, resveratol, melatonin…
C vitamin je istovremeno i antioksidans.
Napomena: Aspirin sprečava resorbciju C vitamina. Ljudi koji ga često ili stalno koriste imaju konstantan nedostatak C vitamina u organizmu što može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih problema ako ne koriste suplementaciju.
