Prvo CaliVita info veče u Brestovcu
30. maj 2014. Dom kulture Brestovac
Hvala svima koji su večeras prisustvovali prvoj CaliVita info večeri – lekarskom predavanju „Zašto nemamo ni prosečno zdravlje u 21.“ veku, dr Mirjane Babić Simić, calivitinog lekara savetnika iz Beograda.
Hvala Ivani Stojković, ambicioznoj direktorici našeg Doma kulture kao i zaposlenima Ireni, Backu, Zoranu i ostalima koji su ustupili Dom kulture da se predavanje održi i svesrdno se angažovali oko organizacije.
Naravno, veče nikako nije moglo da prođe bez Račeta, Latinke, Gorana i Mike, mojih drugara CaliVitanaca iz Leskovca koji su ujedno pomogli oko dekoracije prostora u maloj Sali Doma kulture.
Tokom dvosatnog preadavanja naše drage dr Mire pažnja svih prisutnih je bila na visokom nivou, čak ni nekoliko male dece koju su roditelji poveli sa sobom, ni jednog trenutka nije pokazalo da im je dosadno. Bili su tako pažljivi i mirni kao da sve razumeju doktorkine reči ili kao da gledaju omiljeni crtani film. Divni su. Biće to dobri đaci kad postanu školarci.
A doktorka Mira?
E, ona je posebna priča. Posebna energija. Posebna inspiracija. Poseban izvor pravih informacija o kulturi čuvanja i negovanja zdravlja koja nedostaje današnjem čoveku a koju skupo plaća, najčešće životom.
Autobus iz Beograda kasni. Skoro će 18 sati a on još ne stiže. Ja već počinjem da cupkam na autobuskoj stanici doć ćaskam sa Backom sa kojim smo došli da je sačekamo jer prvi put dolazi u naš Brestovac. Najzad stiže autobus i stiže naša doktorka. Taman u 18 sati kad je zakazan početak druženja.
I zamislite, ulazi u salu u kojoj je tridesetak ljudi nestrpljivo očekuje, ne seda ni jedan trenutak, odmah priprema laptop, zahteva da priča krene jer ljudi čekaju i ne treba ih izneveriti, direktorica Ivana pozdravlja prisutne i stručno najavljuje njen nastup kao da je „stari“ CaliVitanac, doktorka „nema vremena“ da je i ja pozdravim i pozdravim prisutne, odmah kreće sa svojom jasnom, argumentovanom, inspirativnom i korisnom pričom o zdravlju i negovanju zdravlja rečnikom koji i najobičniji laik može da razume.
Dakle, direkno, posle četvorosatnog sedenja i klackanja u autobusu, upada u salu pred tridesetak prisutnih, bez makar malkice predaha, (čak i kafu nije popila), sledeća dva sata (i još pola sata ličnih saveta) neumorno „sipa“ dragocene informacije o stanju, uzrocima i posledicama današnjih bolesti koje su uglavnom posledica nedostatka prirodnih minerala, vitamina, aminokiselina i enzima a po kojima smo, na žalost, na prvom mestu u svetu i kako da, kroz pravilnu ishranu, poštovanje ishrane po krvnim grupama, redovno čišćenje organizma od otrova koji razaraju naše zdravlje i suplementaciju čuvamo svoje zdravlje i zdravlje svoje dece jer ne postoji ništa što može biti vrednije od zdravlja, a mi ga se najčešće setimo tek kada se razbolimo, bez obzira što kažemo da nam je zdravlje na prvo mesto.
Da, samo to kažemo, po nekoj navici nasleđenoj od naših starijih, ali u praksi nije tako. U praksi ćemo poslednji dinar dati za kola, za mobilni telefon, haljinu, cipele, piće, cigarete… Za zdravlje, na žalost, ne dajemo ni kad imamo nešto para u džepu. Čak ni kada nam je, nekim čudom, pun džep, ko pita zdravlje! Trebaju nam, zaboga, nova kola! Pojavio se neki savremeniji telefon! Izlizao se nameštaj! …Kakav, na primer, pravilan doručak, ručak, večera?! A o dodacima ishrani, i još prirodnim, ma kakvi???!!! … Šta fali čalabrcnuti nešto na brzaka, onako, s nogu, pa idemo dalje? Važno je napuniti želudac!
A onda, tek čuješ: Onaj mnogo bolestan! Onaj ima rak. Ovaj doživeo infarkt! Taj i taj u bolnici, teško „da ostane“! A bre, ovaj umro! A ništa mu nije bilo! Zdrav čovek i eto, umro, mlad!
Zamislite, zdrav, mlad a umro! Ima li tu logike?
Doktorka mnogo zna, mnogo je iskustva iza nje, mnogo pomoći ljudima u zdravstvenoj nevolji, sve bi da podeli sa nama, svako nađe sebe u njenoj priči, svi slušaju pažljivo i skoncentrisano… a vreme leti kao strela…
Verujem da svi prisutni u ovoj sali nisu izašli isti kao kad su ušli u nju. Svi će svoje zdravlje i zdravlje svojih najdražih stvarno, ne samo teoretski staviti na prvo mesto, jer, znanje bez primene u praksi je ništa, ma još gore je od neznanja!
U to sam se lično uverila. I sada svima pričam. Ko čuje, učiniće nešto korisno za sebe. Ko ne čuje, njegov problem. Nije mu rečeno i tu mu niko ništa silom ne može pomoći.
Na kraju, doktorka je obećala da će doći uvek ako je pozovemo i ako ima interesenata koji žele da čuju njenu priču o zdravlju u 21. (bolesnom) veku. Čak, ako želimo neku konkretnu temu, odnosno na temu neke konkretne bolesti, možemo da je angažujemo da dođe. Ona nije zahtevna. Ne naplaćuje ni put iz Beograda, ni dnevnicu, ni informacije i savete koje pruža, ni ručak.
Gde ćete većeg lekara humaniste?
Pa iskoristimo to njeno raspoloženje i divovsku pozitivnu energiju koju deli sa svima koji žele da se druže sa njom.
Njoj nije daleko 300 km od Beograda do našeg Doma kulture, a nama je daleko 300 metara! Zamislite!
Vi kojima je daleko tih 300 metara, pazite da ne propustite neki detalj iz turske serije! Ili vesti o kriminalu, hapšenjima, ubistvima, политичким препуцаванјима na TV !
Svi ste divni jer je odluka kako ćete trošiti svoje vreme samo i samo na vama! Hvala svima. Hvala doktorki Miri.
Pozdravljam vas. Zdravi mi i dugoveki bili. Svi.
Vaša Duna.
Zdravi nam bili 